Krajem novembra pripadnici slovačke nacionalne zajednice podneli su krivične prijave novosadskom tužilaštvu zbog nepravilnosti tokom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina. I predstavnici jedne od lista koje su učestvovale na izborima za Nacionalni savet Rusina uskoro bi trebalo da podnesu krivične prijave na osnovu nepravilnosti otkrivenih uvidom u birački materijal. Na probleme u izbornoj trci žalili su se mnogi, a Albanci svoj nacionalni savet neće dobiti još mesecima, jer je u međuvremenu, zbog prekoračenja zakonskog roka za formiranje saveta, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog imenovalo Privremeni organ koji bi trebalo da sprovede nove izbore.

Sem Albanaca, svoje nacionalne savete uprkos problemima u izbornom procesu dobile su sve ostale nacionalne zajednice, i time je priča o izborima za naredne četiri godine okončana. Sagovornici VOICE-a ističu da, čak i ako bi u postupcima koje su inicirali dobili presude u svoju korist, ponavljanja izbora za nacionalne savete nema, ali da je njihov cilj da odgovorni za manipulacije budu kažnjeni kako bi se naredni put izborni postupak sproveo po fer uslovima.

BEZ ZVANIČNIH ŽALBI MINISTARSTVUI POKRAJINSKOM SEKRETARIJATU

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov za VOICE ističe da se nijedan predstavnik nijedne liste ili učesnik izbornog procesa za 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina „neposredno pre, za vreme ili nakon izbora nije zvanično obratio Ministarstvu“  s prigovorom ili pritužbom za postojanje određenih neregularnosti.

„Treba napomenuti da je telo koje je sprovodilo izbore – Republička izborna komisija – zaprimilo nekoliko pritužaba za neregularnost, koji su za posledicu imali ponavljanje izbora na nekoliko izbornih mesta“, podsetio je ministar.

Žigmanov kaže da nije bilo ni nezvaničnih predstavki koje se tiču neregularnosti, ali da Ministarstvo jeste registrovalo nekoliko napisa u medijima „u kojima se iznose određeni prigovori na pojedine delove izbornog procesa kod jednog broja nacionalnih manjina“. 

„Morate znati da Ministarstvo nema ovlašćenja instituta istrage i nema mehanizma za preduzimanje istražnih radnji kada je u pitanju tematika o kojoj govorimo. Isto tako, Ministarstvo nije institucija koja sprovodi izborni proces tako da nije ni adresa koja bi bila odgovorna za evidenciju postojanja nepravilnosti“, dodao je Žigmanov. 

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Žolt Sakalaš za VOICE je rekao da se ovim povodom pripadnici nacionalnih zajednica nisu braćali ni toj instanci, kao i da ni on nema nadležnosti, odnosno „mehanizme za postupanje u vezi sa načinom sprovođenja izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina“.

ALBANCI JEDINI BEZ SAMOUPRAVE

Ministarstvo je 1. marta, u skladu sa članom 40. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, donelo rešenje kojim je obrazovan Privremeni organ upravljanja Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.

Kako se navodi u saopštenju, Ministarstvo će raspisati nove izbore za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine u roku od 60 dana od dana raspuštanja, koji će se održati putem elektorske skupštine u roku od 45 dana od raspisivanja.

„Ministarstvo pozdravlja pokazanu spremnost četiri albanske liste da učestvu u privremenom organu upravljanja srazmerno broju osvojenih glasova, kao i svih albanskih lista da uzmu učešće u predstojećim izborima i punim kapacitetom rade u cilju formiranja i delotvornog funkcionisanja albanskog nacionalnog saveta“, dodaje se.

Takođe, navodi se i da je „u cilju što efikasnijeg formiranja privremenog organa upravljanja i dobre i efektivne organizacije budućih elektorskih izbora“, predsednica Vlade Ane Brnabić tokom prethodne nedelje zakazala sastanak sa predstavnicima albanskih lista, kao i da su u celokupni proces kontinuirano bili uključeni i predstavnici međunarodnih organizacija, naročito šef misije OEBS u Srbiji Jan Bratu.

Dosadašnji predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Ragmi Mustafa upozorio je za VOICE da taj Savet „nikada nije bio bliže gašenju“. Kako je istakao, Savet nije normalno funkcionisao mesecima zbog izbora, a više od pola godine proći će dok se ne okonča ponovljeni proces izbora, zbog čega će Albanci biti uskraćeni za svoju instituciju.

„Mislim da je u prošlom mandatu Savet uradio mnogo što se tiče udžbenika, kulture, informisanja i drugih tema od interesa za albansku nacionalnu manjinu. Praktično, sada već pola godine neće funkcionisati i dok se organizuju izbori, skoro godinu dana nacionalni savet ne bi bio u prilici da pomogne svojoj zajednici, a time se ne osigurava manjinska samouprava“, upozorava Mustafa.

Kako navodi, izbore za taj Nacionalni savet pratili su problemi koji su zabeleženi i kod drugih manjina, a koji se prevashodno tiču pritisaka na kandidate i birače, kao i nemogućnost kontrole izbornog procesa. Međutim, dodaje Mustafa, njegova lista nije podnosila nikakve prigovore želeći da se proces okonča što pre i da se Nacionalni savet brzo konstituiše.

Za sada, kaže Mustafa, još nije poznato kada bi elektorska skupština moga biti organaizovana, koliko elektora će imati niti gde će biti održana.

„Za nas to je vrlo kompleksan izbor preko elektora jer nikada nismo to radili. Još više nas zabrinjava da li će se elektorska skupština održati u Beogradu, Preševu ili Bujanovcu, jer Beograd je veoma, veoma daleko. Po nekim našim procenama, trebalo bi da bude od 200 do 2000 elektora. To je veoma veliki broj i ne znam kako će to sve biti sprovedeno i kako će se završiti“, rekao je Mustafa.

Precizira da je u poseban birački spisak upisano oko 30.000 birača albanske nacionalne zajednice, a da je neophodno da svaki elektor prikupi 20 potpisa, na osnovu kojih resorno Ministarstvo odobrava njegov elektorski status.

Kada će biti organizovana elektorska skupština albanske nacionalne zajednice ne zna još ni Žigmanov jer izbori nisu ni raspisani.

„U razgovorima koje smo vodili s predstavnicima političkih stranaka albanske zajednice koje su zainteresovane za izborni proces bilo je reči i o pitanju mesta održavanja elektorske skupštine. Dosadašnja praksa pokazuje da su sve elektorske skupštine za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina bile održane u Beogradu, no to po sebi ne znači da se i one koje će uslediti ne mogu održati na nekom drugom mestu. O svemu ćemo razgovarati i na vreme ćemo doneti odluku i o ovom pitanju, koja će uvažavati i stavove svih subjekata izbornog procesa“, rekao  je Žigmanov.

TUŽILAŠTVO ĆUTI

Predstavnici slovačke zajednice iz Bačkog Petrovca podneli su 25. novembra 2022. Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu zbog nezakonitih radnji i mešanja u tok izbora za Nacionalni savet Slovaka.

Kako je tom prilikom istaknuto na konferenciji za novinare ispred Matice Slovačke u Srbiji, proces za izbore za nacionalnu zajednicu Slovaka, je bio „potpuno nelegitiman“, jer su ga pratile brojne neregularnosti – od podrške na blanko listićima, do poziva za glasanje koji su bili na ćirilici.

Jedan od podnosilaca te prijave, Marian Triaška, potvrdio je za VOICE da u prethodna tri meseca nisu čuli ni reč iz Tužilaštva, te ne znaju u kojoj se fazi nalazi njihov predmet.  

Ipak, dodaje, nisu sedeli skrštenih ruku i obavestili su sve relevantne institucije u Slovačkoj, kao i ambasadu te zemlje, koja je bila zainteresovana da čuje šta se dešavalo tokom izbornog procesa.

„Mislim da njih tu najviše zanima to što je Matica Slovačka iskorišćena, zloupotrebljena i da u stvari niko drugi sem lista koje je delegirala SNS nije želeo da se kandiduje i zbog samog izbornog procesa i zbog ovog što se izdešavalo“, rekao je Triaška.

I RUSINI TUŽE

Da izbori nisu protekli baš u fer atmosferi, makar kada je u pitanju rusinska zajednica, za VOICE ukazuje i Olena Papuga, čija lista „Zajedno za Vojvodinu“ je učestvovala na njima. Kako kaže, neprijatnosti su počele još prilikom prikupljanja potpisa podrške za listu.

„Dva kandidata, jedan iz Kucure i jedan iz Šida su overili svoje kandidature kod matičara, ali posle ‘razgovora’ sa predsednicima opštine su ih povukli. Tako da je meni to, na neki način, bio pokazatelj da će ovi izbori za nacionalne savete biti još teži nego što su bili prošli“, ističe Papuga.

U izbornom danu su zabeležene brojne nepravilnosti, ali je problem što zakon ne predviđa prošireni sastav biračkog odbora.

„Tu je samo stalni sastav izborne komisije, tako da su tu uglavnom bili članovi SNS-a koje je imenovala opština. A mi koji smo imali liste, nismo bili ni u mogućnosti da imamo posmatrače“, navodi ona.

Nakon izbora, nastavlja Papuga, otišla je u Republičku izbornu komisiju da pogleda izborni materijal. Konkretno, zanimalo ju je izborno mesto broj 4 u Đurđevu gde ZZV nije osvojila nijedan glas, iako je kandidat bio rusinski intelektualac koji je i ranije već bio član Nacionalnog saveta.

„Otišla sam u RIK, otvorili su mi taj džak i videla sam šta se u stvari desilo, videla sam da su namerno bili poništeni listići gde je bio zaokružen broj 2. I tačno se videlo da je to jedna osoba precrtala vodoravno 29 listića, a trideset i nešto listića sa dvojkom je bilo kao iškrabano. Tu je bilo preko sedamdeset listića na kojima se očigledno videlo da je zaokružena dvojka“, kaže Papuga dodajući da sumnju izaziva i to što je broj nevažećih lističa takođe bio nula.

U RIK-u su joj, dodaje, rekli da to nije za prigovor i da može da podnese privatnu tužbu, što će ovih dana i uraditi protiv biračkog odbora na biračkom mestu u Đurđevu.

„Kada sam saznala da lista ima nula glasova u Đurđevu, iako je to nemoguće, ja sam isto veče u nedelju noću pisala Savetu Evrope, delegaciji EU u Srbiji i OEBS-u“, navodi naša sagovrnica.

SPORNE IZBORNE PROCEDURE ILI NJIHOVA PRIMENA?

Problema je bilo i u crnogorskoj zajednici, od momenta kandidature, pa sve do elektorske skupštine. Nakon izbora svih 35 mesta u Mađarskom nacionalnom savetu pripalo je Savezu vojvođanskih Mađara, dok su kod Bošnjaka čak dve liste prvobitno proglasile pobedu.

VOICE je ministra Žigmanova i pokrajinskog sekretara Sakalaša pitao i da li institucije na čijem su čelu imaju ingerencije kojima bi mogli da iniciraju izmenu spornih izbornih procedura i da li se o tome uopšte razmišlja.

Sakalaš je rekao da njegov Sekretarijat nema ingerencije da predlaže promenu zakona, ali da su predstavnici AP Vojvodine učestvovali u radu na nedavnim izmenama i dopunama zakona.

„Mišljenja smo da su zakonska rešenmja u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, u vezi sa sprovođenjem izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, znatno unapređena izmenama i dopunama navedenog zakona iz 2018. godine. Predstavnici sekretarijata  su učestvovali u radnoj grupi koja je radila na utvrđivanju zakonskih odredbi usvojenim izmenama i dopunama zakona“, naveo je Sakalaš.

Na pitanje da li je zadovoljan zakonskom procedurom koja se tiče sprovođenja izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, ministar Žigmanov kaže da ona predviđa „demokratske standarde“.

„Naravno, izazov je primena zakonskih rešenja, gde postoji opasnost da dođe do zloupotrebe pojedinih delova ili instituta u izbornom procesu“, poručio je on.

Ističe i da je cilj Ministarstva da u dogledno vreme sačini, u vidu stručne javne rasprave u formi okruglog stola, evaluaciju izbora održanih u novembru 2022. godine, te da na temelju iznetih ocena preduzmu eventualne korake za poboljšanje izbornog procesa.

„Na istom bi učestvovali, osim našeg Ministarstva, i predstavnici Republičke izborne komisije, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, međunarodnih organizacija, kao što je OSCE, nevladine organizacije koje imaju u fokusu svog interesa pitanje izbora, te sami učesnici  izbornog procesa“, kazao je Žigmanov.

STANJE REDOVNO?

U međuvremenu, nakon konstituisanja nacionalnih saveta, nastavljena je njihova saradnja sa institucijama. Tako je ministar Žigmanov 22. februara u Palati Srbija održao svečani prijem za nacionalne savete nacionalnih manjina, gde je pozdravio i poželeo dobrodošlicu novoizabranim rukovodstvima nacionalnih saveta.

„Ovo je vaš drugi dom, vrata su bila i dalje će biti otvorena za svaku vašu inicijativu, za svaki vaš predlog, za svaku vašu pritužbu“, poručio je tom prilikom Žigmanov.

Istakao je i da je Ministarstvo uspelo da, nakon deset godina, poveća budžetska sredstva za funkcionisanje nacionalnih veća nacionalnih manjina za oko 17 odsto.

Dva dana ranije, 20. februara, u Pokrajinskoj vladi su potpisani ugovori sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina sa teritorije AP Vojvodine, vredni 61,6 miliona dinara za sufinansiranje stalnih troškova i redovne delatnosti u 2023. godini.

Resorni pokrajinski sekretar Sakalaš tom prilikom je podsetio da Sekretarijat mnoge odluke koje su u domenu manjinskog obrazovanja, očuvanja identiteta, kao i službene upotrebe jezika i pisma donosi uz partnerstvo i prethodno savetovanje sa nacionalnim savetima.

POLA MILIONA BIRAČA ZA SAMOUPRAVE MANJINSKIH ZAJEDNICA

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina održani su 13. novembra 2022. godine, a iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ocenjeno je da su održani „u demokratskoj atmosferi i uz primenu visokih standarda u organizovanju i realizaciji izbornog procesa“.

Devetnaest nacionalnih manjina biralo je članove svojih nacionalnih saveta na neposrednim izborima, a četiri putem elektorske skupštine (goranska, makedonska, crnogorska i hrvatska).

Prema podacima Ministarstva, pravo glasa na neposrednim izborima imalo je 456.199 birača upisanih u poseban birački spisak. Za izbore koji su održani putem elektorskih skupština Ministarstvo je donelo 294 rešenja o potvrđivanju elektorskih prijava.

Nacionalni saveti su organi manjinske samouprave čije nadležnosti su propisane Ustavom i zakonom, a odnose se na oblasti obrazovanja, informisanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisama nacionalih manjina.

Dalibor Stupar (VOICE)